Čovek složio pet Rubikovih kocki za 44 sekunde, ali roboti su brži

NA OVOGODIŠNJEM SVETSKOM PRVENSTVU u brzini rešavanja Rubikove kocke okupili su se zaista spretni učesnici koji su ponovo nastojali da pokažu da ljude još ne treba otpisivati u ovoj disciplini. Novi šampion u rešavanju ove šestostrane slagalice postao je Poljak Mihal Pleskovič postigavši fantastična vremena, ali ne i svetski rekord.

U takmičenju održanom u Bangkoku učastvovalo je oko 350 majstora u brzokockarenju koji su u Tajland stigli iz Japana, Nemačke, Švedske, Francuske, Velike Britanije i drugih zmalja.

Brzoprsti Pleskovič proglašen je za šampiona jer je pet puta zaredom složio kocku postigavši prosečno vreme od 8,65 sekundi po kocki, što je ipak slabije od svetskog rekordaAustralijanca Feliksa Zemdegsa koji je ove godine u junu, na otvorenom zimskom prvenstvu u Melburnu, postigao prosek od 7,64 sekunde.

Zemdegs je istom prilikom postavio i nov svetski rekord u slaganju samo jedne kocke – 5,66 sekundi.

Međutim, ovaj impresivni rezultat nadmašio je robot nazvan Kjub stormer II (Cube Stormer II). Ta mašina napravljena od Lego kocki kontrolisanih sa četiri NXT „cigle“ i potpomognutih Samsungovim mobilnim telefonom Galaksi S II (Galaxy S II), uspela je da složi kocku za svega 5,35 sekundi.

Robota su napravili Majk Dobson i Dejvid Gildej koji su se u ovoj disciplini okušali i ranije – Dobson je početkom 2010. napravio prvog Kjub stormera, a Gildej je konstruisao nekoliko drugih robota za rešavanje Rubikove kocke koji su jednako impresivni.

Rad njihovog Kjub stormera II kontrolišu četiri inteligentne Lego kocke serije NXT koje Blutut (Bluetooth) vezom komuniciraju s telefonom Galaksija S II na kojoj je instalirana aplikacija koja snima kocku, rešava je i potom šalje rešenje Lego robotu na izvršenje. Pokazalo se da ceo proces traje samo nekoliko sekundi.

Pošto i NXT cigle i S II koriste Armove procesore, kompanija je naručila jedan primerak Kjub stormera II i pokazaće ga na konferenciji ARMTechCon 2011 koja će se 26. i 27. oktobra održati u Santa Feu.

Naučna istraživanja su pokazala da se svaka konfiguracija Rubikove kocke može rešiti u najviše 20 poteza, a kad pogledamo koliko brzo to rade i ljudi i roboti, nemamo razloga da sumnjamo u taj podatak.

Jedino nam možda teško pada činjenica da je trenutni rezultat 1:0 za robote.

Advertisements

Ostavite komentar

Objavljeno pod roboti

Baciš kameru, dobiješ panoramski snimak

PETORO ISTRAŽIVAČA SA TEHNIČKOG univerziteta u Berlinu (Berlin Technische Universität) došli su na ideju da naprave neobičnu panoramsku kameru u obliku lopte koja pravi snimke od 360 stepeni kad se baci uvis, zbog čega se i zove „bacajuća loptasta panoramska kamera“ (Throwable Panoramic Ball Camera). Njihov konceptualni uređaj je velik poput fudbalske lopte i ima 36 senzora koji istovremenim snimanjem daju jedan panoramski snimak.

Pravljenje takvog snimka na tradicionalan način je prilično složeno, jer kamera mora ručno da se okreće oko svoje ose, a objekti koji se snimaju mogu da se pomere, što rezultira pojavom duhova u konačnom snimku. Kamera u vidu lopte rešava taj problem tako što istovremeno okida 36 dvomegapikselskih kamera s fiksnim fokusom (kakve se kao moduli ugrađuju u mobilne telefone) i to u trenutku kad posle bacanja dostigne najvišu tačku u svom letu. Uređaj je zato opremljen akcelerometrom koji vodi računa o njegovom ubrzanju. Lopta snima sliku kad dostigne maksimalnu visinu, jer je u tom trenutku u stanju mirovanja.

Kućište kamere je u obliku lopte obložene sunđerom, tako da će verovatno preživeti pad i ukoliko se posle bacanja ne uhvati. Snimljene slike se skidaju preko USB priključka, a za pregledanje se koristi poseban „sferični panoramski prikazivač“ sličan onom koji Gugl (Google) koristi za prikazivanje svojih panoramskih snimaka ulica.

 

 

Ova panoramska loptasta kamera biće prikazana sredinom decembra u Hongkongu, na konferenciji SIGGRAPH Asia 2011 i njeni tvorci se nadaju da će pobuduti pažnju i privući nekog investitora. Nadajmo se da hoće, jer u svetu ima i dosta ljubitelja lopte koji ne umeju da je šutiraju, ali im nije problem da je bace uvis i ponovo uhvate. (M.V.)

Ostavite komentar

Objavljeno pod Hardver

Pisanje Brajevim pismom na ekranu osetljivom na dodir

JEDNA GRUPA LJUDI TRADICIONALNO se izostavlja iz moderne revolucije koju su doneli tablični računari – slepi i slabovidi. Njima su ovi računari s glatkim ekranima i bez ikakvih tastera na sebi potpuno neupotrebljivi, izuzev ukoliko operativni sistem ne omogućava upravljanje glasom, jer oni se za snalaženje u interfejsu računara oslanjaju na dodir.

Međutim, jedna tročlana grupa sa Stenforda uspela je da nađe rešenje koje će to promeniti. Student Adam Dјuran koji je dobio zadatak da napravi program za prepoznavanje znakova koji će strane ispisane Brajevim pismom pretvarati u tekst čitljiv na Android tabli, postigao je i više od toga. Uz pomoć dvojice profesora koji su mu bili mentori, napravio je program za pisanje Brajevim pismom na ekranu osetljivom na dodir.

Ovaj student državnog univerziteta Novog Meksika došao je u junu u Stenford na dvomesečni program koji je organizovao armijski istraživački centar za računare visokih performansi (Army High-Performance Computing Research Center, AHPCRC). Program je zapravo takmičenje u kome su učesnici dobijali istraživačke zadatke iz raznih oblasti, od vazdušno-kosmičkog modeliranja do paralelne obrade podataka, a pobednici se proglašavaju krajem leta. Ovogodišnji cilj je bilo rešavanje problema korišćenjem operativnog sistema Android. Dјuran i projekat njegovog tima pod naslovom „Virtuelna Brajeva tastatura“ (A virtual Braille keyboard) proglašeni su pobednicima u kategoriji Najbolja Android aplikacija.

Dјuranov zadatak bio je da napravi aplikaciju koja će koristeći kameru mobilnog uređaja kao što je recimo Motorolin tablični računar Zum (Xoom), transformisati fizičke strane Brajevog teksta u čitljiv tekst na ekranu uređaja. Međutim, ispostavilo se da neke probleme nije bilo lako rešiti. Na primer, kako da slepa osoba orijentiše štampanu stranu tako da računar zna koji je deo gornji i kako da osigura da je papir dobro osvetljen.

Zbog toga su Dјuran i njegovi mentori sa Stenforda, Adrijan Lu, profesor mašinstva, i Sohan Darmaradža, kandidat za doktora nauka u oblasti kompjuterske matematike, odlučili da umesto aplikacije za čitanje razviju aplikaciju za pisanje. Slepe i slabovide osobe danas moraju da koriste softver za čitanje sadržaja ekrana na stonom računaru ili namenski napravljene prenosive računare s Brajevim ekranom da bi nešto otkucale koristeći računar.

Pošto slepa osoba ne može da locira tastere virtuelne tastature na ravnom, glatkom ekranu osetljivom na dodir, trojka je odlučila da tastere dovede do korisnikovih prstiju. “Umesto prstiju koji nalaze tastere mi smo napravili tastere koji nalaze prste“, objasnio je Darmaradža. Drugim rečima, kad korisnik postavi osam prstiju na ekran, virtuelni tasteri se automatski postave ispod svakog od njih. Njihova Brajeva tastatura ima osam tastera: šest za komponovanje Brajevih znakova, jedan za povratak na početak novog reda (carriage return) i jedan za pomeranje jedan znak unazad (backspace). Ukoliko korisnik izgubi orijentaciju dovoljno je da podigne ruke i ponovo postavi prste na ekran.

Lu kaže da je rešenje ne samo jednostavno i lepo, već i da je ovakva tastatura korisna jer se prilagođava korisniku i podešava položaj tastera uzimajući u obzir veličinu i razmak prstiju.

Aplikacija omogućava da se pored teksta unose i složene matematičke formule, tako da će biti korisna i nastavnicima, studentima i istraživačima. Dјuran je bio oduševljen kad je njegovu aplikaciju prvi put isprobao i jedan slep čovek i za njega je to, kako kaže, bio neverovatan osećaj.

Grupa još ne zna na koji će način svoje rešenje dostaviti korisnicima, ali će u narednih par nedelja razmotriti nekoliko opcija, tako da će se njihova aplikacija možda uskoro pojaviti na Android marketu.

Njihov sistem za pisanje Brajevim pismom pomoću tabličnog računara, desetostruko je jeftiniji od većine postojećih modernih rešenja, a sudeći prema objavljenom videu, nema sumnje da se ovde ne radi o prodaji magle već o ozbiljnom rešenju.

Ostavite komentar

Objavljeno pod Hardver

Panasonicov robot koji pere kosu

ROBOTI SE OBIČNO DIZAJNIRAJU DA budu od koristi ljudima, ali ponekad moramo da se zapitamo da li nas čine lenjijim nego što jesmo.

Najnoviji japanski robot, koga je proizvela kompanija Panasonic, sigurno će izazvati slične nedoumice, budući da se radi o robotu koji je sposoban da pere kosu svog vlasnika.

Budućim vlasnicima Panasonicovog robota će biti dovoljno da se zavale u stolici, sa glavom iznad odgovarajuće posude, i u naredna tri minuta robot će im na kosu naneti šampon, istrljati je i isprati. Ako želite da vam ovaj neobični “frizer” nanese balzam i osuši kosu, za to će biti potrebno još dva minuta.

Zvuči uvrnuto, ali ovo nije prvi Panasonicov doprinos frizerskoj profesiji. Prošle godine kompanija je proizvela sličnog robota koji, za razliku od verzije predstavljene prošle nedelje, ima 16 prstiju (najnovija verzija ima 24 robotska “prsta”).

Kao i verzija robota predstavljena prošle godine, i najnovija verzija je namenjena za pomoć starijim i hendikepiranim osobama, tako što vodi računa o njihovoj kosi. Budući da ljudi žive sve duže i zahtevaju više pomoći u svojim starim danima, Panasonicovi roboti mogu biti od velike pomoći osobama koje brinu o starima, bilo da je to u njihovim kućama, bolnicama ili domovima.

Na priloženom videu može se videti kako svoj posao obavlja Panasonicov robot sa 16 prstiju.

Ostavite komentar

Objavljeno pod roboti

Cray gradi novi najbrži superkompjuter

Supercomputer

KOMPANIJA CRAY JE POČETKOM OVE nedelje ubrzala trku u izgradnji sve moćnijh superkompjutera, tako što je saopštila da gradi novi sistem sposoban da dostigne brzinu od 20 petaflopsa (hiljada biliona operacija u pokretnom zarezu u sekundi). Naručilac novog sistema čija izgradnja će koštati 97 miliona USD je američka Nacionalna laboratorija Ouk Ridž, koja se nalazi u okolini Noksvila u Tenesiju,
Novi superkompjuter je već dobio ime – zvaće se Titan, a očekuje se da bude pušten u rad tokom 2013. godine. Titan će u laboratoriji u Ouk Ridžu raditi zajedno sa superkompjuterom Jaguar, koji dostiže brzinu od 2,33 petaflopsa.

Za razliku od Jaguara, čiji svaki procesorski čvor ima dva AMD-ova procesora Opteron, Titan će imati samo jedan Opteron, budući da će drugi biti zamenjen Nvidijinim grafičkim procesorom. Prve informacije iz kompanije Nvidia govore da će Titan imati više od 18.000 grafičkih procesora. Naučnici iz laboratorije Ouk Ridž će Titana koristiti za simuliranje nuklearnih eksplozija, klimatološka i biotehnološka istraživanja itd.

Poslednjih godina kompanije koje sklapaju superkompjutere se sve više okreću grafičkim procesorima (koje poneko naziva i koprocesorima), kako bi ubrzale performanse sistema koje grade. Ograničenja u izgradnji superkompjutera odnose se na njihovu cenu, potrebnu snagu i sposobnost aplikacija da rade na ogromnim sistemima sa velikim brojem procesora.Sistem sposoban da dostigne brzinu od 20 petaflopsa, nazvan Sekvoja, gradi i kompanija IBM za potrebe američke Nacionalne laboratorije Lorens Livermor. Sekvoja će biti puštena u rad u 2012. godini. Osim SAD, sistemi sposobni za brzine od 20 petaflopsa gradiće se i u Kini i Japanu.

Trenutni najbrži svetski superkompjuter je japanski sistem kratko nazvan K, koji koristi 68.544 procesora SPARC64 VIIIfx sa po osam jezgara (ukupno 548.352 jezgra) da bi postigao brzinu od 8,16 petaflopsa.

Ostavite komentar

Objavljeno pod Hardver

Umesto uvoda

Pozdravljam Vas na mojoj stranici. Zovem se Atila Arpaš, i nastavnik sam u osnovnoj školi „Šamu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu. Predmet informatiku predajme već 16 godina.

Stranica informatički svet posvećena je dešavanjima u informatičkom svetu.

U žargonu uvek kažemo: informatika je svugde oko nas. Današnji život je nezamišljen bez računara, korisničkih softvera, interneta.

Pokušaću na ovoj stranici da Vam saopštim neke interesantne događaje, vesti iz iblasti informatike. Nadam se, da ćete biti zadovoljni tekstovima, i daćete redovovno posetiti ovaj blog.

 

Cilj, mi je da ne jednom mestu pokupim dešavanja iz informatičkog sveta, i time doprinosim širenju informatike među učenicima.

Ostavite komentar

Objavljeno pod uvod